Ovaj blog napravljen je s namerom, da sadržaje predmeta Multimedijalni servisi na trećoj godini obrazovnog profila Elektrotehničar multimedija podelim sa učenicima i ostalim kolegama u cilju osavremenjavanja nastave.
Jedna od tema u ovom predmetu je internet.
Internet, ili mreža svih mreža, predstavlja najveću globalnu mrežu na svetu kojapovezuje stotine hiljada drugih, manjih, lokalnih i globalnih mreža. Internet predstavlja i infrastrukturu informacionog društva 21. veka, u kome su brzina stvaranja i pristupa informacijama odlučujući faktori uspežnosti pa i opstanka. Bogatstvo usluga koje danaspruža, kao i raznovrsnost načina na koje mu se može pristupiti, čine ovaj resurs nezaobilaznim za običnog, krajnjeg korisnika računara. Praktično sve zemlje sveta danas su povezane Internetom. Procena je da se broj korisnika udvostruči svakih 6 meseci, i da će kroz pet godina sva preduzeća u svetu biti povezana Internetom.
Internet mreža je u masovnom korižćenju od početka 90. godina prožlog veka, ali njeni koreni su u decenijama koje prethode.
Internet vodi poreklo od ARPANET mreže kojom je američka vojna agencija, ARPA (isto i DARPA – (Defense) Advanced Research Project Agency), 60-70. godina 20. veka povezivala nekoliko univerziteta radi razmene istraživačkih rezultata vezanih za moguću odbranu od nuklearnog rata. Sa slabljenjem hladnog rata, ARPANET se orijentiže na povezivanje i drugih univerziteta radi razmene istraživačkih radova.
Značajan događaj za razvoj Internet mreže predstavlja projekat protokola za mrežnu komunikaciju, TCP (Transmission Control Protocol), objavljen 1974. godine, koji će predstavljati temelj svih nivoa komunikacije na Internetu – od najnižeg, vezanog za komunikacione kanale, do najvišeg, vezanog za komunikaciju među apikacijama i korisnicima. U to vreme počinje da se koristi termin „Internet“ mada je zapravo reč o ARPANET mreži.
Godine 1983. ARPANET se deli na vojni i civilni sektor, da bi 1990. godine ARPANET mreža bila ukinuta i zamenjena Internet mrežom.
Do 1990. godine ova mreža se prepoznavala po elektronskoj pošti (e-mail) kao osnovnom servisu. Tek pojava HTTP protokola (HyperText Transfer Protocol),razvijenog u CERN-u (Centre European de Rechearche Nuclaire), Ženeva, 1989. godine, omogućuje postavljanje (i preuzimanje) proizvoljnih informacija na ovu mrežu. U početku u vlasnižtvu države (Amerike), Internet prelazi u ruke velikog broja vlasnika pojedinih njenih segmenata, a korižćenje postaje javno i pristup (uz naknadu) slobodan.
Broj računara na mreži doživljava eksplozivan rast, da bi 1997. godine već bio preko 16 miliona.
Danas je pristup Internetu moguć preko davalaca usluga na Internetu (ISP -Internet Services Providers), tzv. provajdera (npr. EUNET), bilo da se Internetu pristupa kao pojedinac ili preko institucije. U oba slučaja dobija se nalog na nekom od servera mreže priključene na Internet. Samu mrežu moguće je na Internet povezati direktno.
Kablirane veze sa Interentom danas imaju različite oblike. Tako, pored sporih telefonskih linija za koje je neophodno koristiti modeme, postoji više tipova veza velike brzine prenosa (tzv. „širokopojasnih“). Takve su:
– Kablovske veze – veze kablovske TV mogu se korisiti za dodavanje Internetusluge;
– Satelitske veze;
– (A)DSL – „(Asymetric) Digital Subscriber Line“ – „inteligentno“ korižćenje
-telefonske veze za prenos digitanih signala velikom brzinom. Ovi signali (podaci) prenose se istovremeno sa analognim signalima (govorom) čime se realizuje neprekidno prisustvo na Internetu.
– ISDN (Integrated Services Digital Network ) – digitalne linije za prenos podataka.
Priključci se dobijaju u telefonskoj kompaniji (za gradska područja isključivo). Oko tri puta brži pristup nego telefonskim linijama, koristi se u poslovnom domenu, češće u Evropi nego u SAD.
Značaj Interneta leži pre svega u činjenici da on predstavlja infrastrukturu informacionog družtva, oblika družtvenog uređenja 21. veka. Informaciono družtva, kao oblik organizovanja koji omogućuje brzo kreiranje informacija i pristup informacijama, ostvaruje se kroz podršku elektronskoj relizaciji vitalnih društvenih segmenata: obrazovanja, zdravstva, poslovanja (trgovine, bankarstva) i upravljanja.
