Multimedijalni servisi

Ovaj blog napravljen je s namerom, da sadržaje predmeta Multimedijalni servisi na trećoj godini obrazovnog profila Elektrotehničar multimedija podelim sa učenicima i ostalim kolegama u cilju osavremenjavanja nastave.

Jedna od tema  u ovom predmetu je  internet.

Internet, ili mreža svih mreža, predstavlja najveću globalnu mrežu na svetu kojapovezuje stotine hiljada drugih, manjih, lokalnih i globalnih mreža. Internet predstavlja i infrastrukturu   informacionog   društva   21.   veka,   u   kome   su   brzina   stvaranja   i   pristupa informacijama odlučujući faktori uspežnosti pa i opstanka. Bogatstvo usluga koje danaspruža,  kao  i  raznovrsnost  načina  na  koje  mu  se  može  pristupiti,  čine  ovaj  resurs nezaobilaznim  za  običnog,  krajnjeg  korisnika  računara.  Praktično  sve  zemlje sveta danas  su  povezane  Internetom.  Procena  je  da  se  broj  korisnika  udvostruči  svakih  6 meseci, i da će kroz pet godina sva preduzeća u svetu biti povezana Internetom.

Internet mreža je u masovnom korižćenju od početka 90. godina prožlog veka, ali njeni koreni su u decenijama koje prethode.

Internet  vodi  poreklo  od  ARPANET  mreže  kojom  je  američka  vojna  agencija, ARPA (isto i DARPA  – (Defense) Advanced Research Project Agency), 60-70. godina 20. veka povezivala nekoliko univerziteta radi razmene istraživačkih rezultata vezanih za  moguću  odbranu  od  nuklearnog  rata.  Sa  slabljenjem  hladnog  rata,  ARPANET  se orijentiže na povezivanje i drugih univerziteta radi razmene istraživačkih radova.

Značajan  događaj  za  razvoj  Internet  mreže  predstavlja          projekat   protokola   za mrežnu komunikaciju, TCP (Transmission Control Protocol), objavljen 1974. godine, koji će predstavljati temelj svih nivoa komunikacije na Internetu – od najnižeg, vezanog za komunikacione        kanale,   do  najvišeg,   vezanog     za   komunikaciju  među  apikacijama  i korisnicima. U to vreme počinje da se koristi termin „Internet“ mada je zapravo reč o ARPANET mreži.

Godine      1983.   ARPANET       se  deli  na  vojni  i  civilni  sektor,  da  bi  1990.  godine ARPANET mreža bila ukinuta i zamenjena Internet mrežom.

Do  1990.   godine   ova   mreža   se   prepoznavala   po   elektronskoj   pošti   (e-mail)   kao osnovnom        servisu.   Tek    pojava    HTTP     protokola    (HyperText      Transfer    Protocol),razvijenog     u  CERN-u      (Centre   European      de  Rechearche      Nuclaire),   Ženeva,     1989.  godine, omogućuje postavljanje (i preuzimanje) proizvoljnih informacija na ovu mrežu. U početku  u  vlasnižtvu  države  (Amerike),  Internet  prelazi  u  ruke  velikog  broja  vlasnika pojedinih njenih segmenata, a korižćenje postaje javno i pristup (uz naknadu) slobodan.

Broj računara na mreži doživljava eksplozivan rast, da bi 1997. godine već bio preko 16 miliona.

Danas  je  pristup  Internetu  moguć  preko  davalaca  usluga  na  Internetu  (ISP  -Internet Services Providers), tzv. provajdera (npr. EUNET), bilo da se Internetu pristupa kao pojedinac ili preko institucije. U oba slučaja dobija se nalog na nekom od servera mreže priključene na Internet. Samu mrežu moguće je na Internet povezati direktno.

Kablirane  veze  sa  Interentom  danas  imaju  različite  oblike.  Tako,  pored  sporih telefonskih linija za koje je neophodno koristiti modeme, postoji više tipova veza velike brzine prenosa (tzv. „širokopojasnih“). Takve su:

–  Kablovske   veze  –  veze   kablovske   TV   mogu   se   korisiti   za   dodavanje   Internetusluge;

– Satelitske veze;

–  (A)DSL     –   „(Asymetric)     Digital   Subscriber     Line“  – „inteligentno“   korižćenje

-telefonske     veze   za   prenos    digitanih   signala   velikom    brzinom.    Ovi   signali  (podaci) prenose     se   istovremeno       sa   analognim   signalima       (govorom)      čime    se   realizuje neprekidno prisustvo na Internetu.

– ISDN (Integrated Services Digital Network ) – digitalne linije za prenos podataka.

Priključci  se  dobijaju  u  telefonskoj  kompaniji  (za  gradska  područja  isključivo).  Oko  tri puta   brži   pristup   nego   telefonskim   linijama,   koristi   se   u   poslovnom   domenu,  češće  u Evropi nego u SAD.

Značaj   Interneta   leži   pre   svega   u   činjenici   da   on   predstavlja   infrastrukturu informacionog družtva, oblika družtvenog uređenja 21. veka. Informaciono družtva, kao oblik  organizovanja  koji  omogućuje  brzo  kreiranje  informacija  i  pristup  informacijama, ostvaruje     se   kroz    podršku     elektronskoj     relizaciji  vitalnih  društvenih     segmenata: obrazovanja, zdravstva, poslovanja (trgovine, bankarstva) i upravljanja.


Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s