ETHERNET

Mrežna arhitektura obuhvata standarde, topologije i protokole koji zajedno čine funkcionalnu mrežu.Odnosno, mrežna arhitektura nudi detaljnije informacije ne samo o fizičkom rasporedu, već i tehničke podatke o kablovima koji se koriste i o metodi po kojoj računari i drugi uređaji pristupaju medijima.
Ethernet je 1972 godine nastao u Xeroxovom istraživačkom centru Palo Alto, a 1975 je proizveo komercijalnu verziju Etherneta koja je imala brzinu prenosa podataka od 3Mb/s. IEEE je standardizovao Ethernet u svojoj specifikaciji 802.3. Ethernet je najčešća mrežna arhitektura. To je pasivna mrežna arhitektura. Funkcioniše po principu čekanja i osluškivanja. Računar mora da se nadmeće za pre nos po mediju. Ethernet omogućava pristup na mrežu koristeći višestruki pristup sa detekcijom nosioca sa prepoznavanjem sudara (Carrier Sense Multiple Access with Collision Detection, CSMA/CD). Ta tehnika mrežnog pristupa znači da umreženi računar osluškuje mrežu i čeka dok linija ne bude slobodna. Ako je linija slobodna, računar šalje svoje pakete na liniju. Ako postoji još jedan računar koji šalje podatke, dolazi do sudara. Kada prepozna sudar, računar zaustavlja slanje i čeka dok linija ne bude slobodna.Jedan od računara šelje podatke.
Da bi prihvatili podatke, računari samo čekaju, osluškujući liniju. Kada prepoznaju da su određeni podaci namijenjeni njima, prihvataju ih preko svoje mrežne kartice.
Sudar podataka je uobičajen na Ethernet mrežama. Habovi imaju na prednjoj strani lampicu koja kad trepće upozorava na sudar na mreži. Sudari postaju problem tek kada postanu suviše česti. Glavna prednost Etherneta je to, što je to jedna od najjeftinijih mrežnih arhitektura za praktičnu primjenu. Najveća mana Etherneta ispoljava se prilikom sudara na mreži. Što je više sudara, to mreža sporije radi, a prečesti sudari mogu dovesti i do pada mreže. Prečesti sudari se dešavaju zbog lošeg rada mrežne kartice ili nekog drugog uređaja na mreži.
Razvijene su brže verzije Etherneta:

 Brzi Ethernet – sa propusnim opsegom od 100 Mb/s i 10 puta većom brzinom rada. On mora imati verzije mrežnih kartica, habova i drugih uređaja, predviđenih za brzi ethernet.
 Gigabitni Ethernet – sa brzinom prenosa podataka od 1000 Mb/s. Ograničen je na mreže sa optičkim kablovima i brzim skretnicama. Preskupi su za širu primjenu.
Ethernet je definisan IEEE-ovom specifikacijom 802,3 i funkcioniše na sloju veze podataka
OSI modela. Postoji nekoliko varijanti Etherneta i Brzog Etherneta, zavisno od tipa kablova koji je upotrebljen na mreži. Ime im se sastoji od tri dijela:
1. označava brzinu prenosa
2. BASE je zajednički za sve i označava da se signali prenose u osnovnom opsegu
3. označava tip upotrebljenog kabla.

Varijante su:
 10BASE-T. U OVOM TIPU Etherneta koriste se kablovi sa upredenim paricama (neoklopljeni kabl sa upredenim paricama-UTP (Unshielded Twisted Pair). Maksimalna dužina kabla je 100 metara (328 stopa). Koristi se zvijezda topologija.
 10BASE-2. Ovde se koristi prilično savitljiv koaksijalni kabl (thinnet) maksimalne dužine 185 metara (oko 200). Ima topologiju mafistrale. Koriste se T-konektori (bez razvodnika) za povezivanje na mrežne kartice računara. Mada je uvijek bio najjeftiniji 10BASE-T se sada najčešće koristi.

Većina mrežnih kartica podržava samo spojnice RJ-45 – tip muških spojnica koji se koristi kod

provodnika sa upredenim paricama.Ethernet

Advertisements

MREŽNE TOPOLOGIJE

Mrežne topologije

Pojam topologija tj. mrežna topologija odnosi se na fizički raspored računara, kablova i drugih komponenti mreže. Topologija je klasičan pojam koji većina profesionalaca umrežavanja koristi kada misli na osnovni raspored mreže. Pored pojma topologija koriste se i pojmovi:

 Fizički raspored
 Projekat
 Dijagram
 Mapa.

Mogućnosti mreže zavise od njene topologije. Od izabrane topologije zavisi:
 Vrsta potrebne opreme za mrežu
 Mogućnosti te opreme
 Razvoj mreže
 Način upravljanja mrežom.

Mrežna topologija podrazumijeva niz uslova. Od određene topologije zavisi ne samo tip kabla koji će se koristiti već i to kako se kablovi postavljaju kroz pod, plafon ili zidove. Od topologije takođe zavisi i kako računari međusobno komuniciraju u mreži. Različite topologije zahtijevaju drugačije metode komunikacije, a metod komunikacije obično ima velik uticaj na mrežu. Svi mrežni planovi počinju od tri osnovne topologije:
 Magistrale
 Zvijezde
 Prstena.

Kada su računari povezani u nizu jednim kablom, takva topologija se zove magistrala. Kada se računari povezuju pojedinačnim kablovima koji se granaju iz jednog centralnog uređaja ili haba, to je topologija zvijezde. Ako su računari povezani kablom koji koji formira petlju, to je topologija prstena. U stvarnosti se često kombinuju svojstva više topologija tako da se dobija jedna koja je složena

ISDN

ISDN (Integrated Services Digital Network)
ISDN je trebalo da zameni postojeći telefonski sistem. Ideja na kojoj je ISDN zasnovan bila je zamena svih telefona i njihovih kola digitalnim uređajima i komunikacionim linijama. Deo telefonske mreže od aparata do telefonske centrale se često naziva lokalna petlja (local loop) ili poslednja milja (last mile). Ako bi se u potpunosti implementirao, omogućio bikompletnu integraciju prenosa glasa i negovornih signala u okviru jednog sistema.
ISDN dozvoljava da više digitalnih kanala rade istovremeno kroz telefonsku liniju. ISDN koristi digitalne signale, za razliku od dial-up veze koja koristi analogne signale. ISDN standard definiše hardver i šeme uspostavljanja poziva.
Dobre osobine ISDN-a su:
 Prenosi glas, video signale i podatke
 Nudi mnogo bržu uspostavu poziva nego modem
 B kanali obezbeđuju brži prenos podataka nego modemi

PODELA MREŽA PREMA TEHNICI PRENOSA

МРЕЖЕ ЗА ПРЕНОС ПОДАТАКА

ПОДЕЛА МРЕЖА ПРЕМА ТЕХНИЦИ ПРЕНОСА

  1. Дифузнемреже (мреже са неусмереним деловањем, имају само један комуникациони канал)
    слање података свим корисницима у мрежи
    слање података само једној групи корисника у мрежи
  2. Мреже од тачке до тачке (садрже бројне линије за пренос између појединих корисника)

-мреже са сталним линијама
-комутиране
мреже (имају чворове или комутационе елементе-рутере)
-комутација кола/линија
-комутација порука
-комутација пакета

Multimedijalni servisi

Ovaj blog napravljen je s namerom, da sadržaje predmeta Multimedijalni servisi na trećoj godini obrazovnog profila Elektrotehničar multimedija podelim sa učenicima i ostalim kolegama u cilju osavremenjavanja nastave.

Jedna od tema  u ovom predmetu je  internet.

Internet, ili mreža svih mreža, predstavlja najveću globalnu mrežu na svetu kojapovezuje stotine hiljada drugih, manjih, lokalnih i globalnih mreža. Internet predstavlja i infrastrukturu   informacionog   društva   21.   veka,   u   kome   su   brzina   stvaranja   i   pristupa informacijama odlučujući faktori uspežnosti pa i opstanka. Bogatstvo usluga koje danaspruža,  kao  i  raznovrsnost  načina  na  koje  mu  se  može  pristupiti,  čine  ovaj  resurs nezaobilaznim  za  običnog,  krajnjeg  korisnika  računara.  Praktično  sve  zemlje sveta danas  su  povezane  Internetom.  Procena  je  da  se  broj  korisnika  udvostruči  svakih  6 meseci, i da će kroz pet godina sva preduzeća u svetu biti povezana Internetom.

Internet mreža je u masovnom korižćenju od početka 90. godina prožlog veka, ali njeni koreni su u decenijama koje prethode.

Internet  vodi  poreklo  od  ARPANET  mreže  kojom  je  američka  vojna  agencija, ARPA (isto i DARPA  – (Defense) Advanced Research Project Agency), 60-70. godina 20. veka povezivala nekoliko univerziteta radi razmene istraživačkih rezultata vezanih za  moguću  odbranu  od  nuklearnog  rata.  Sa  slabljenjem  hladnog  rata,  ARPANET  se orijentiže na povezivanje i drugih univerziteta radi razmene istraživačkih radova.

Značajan  događaj  za  razvoj  Internet  mreže  predstavlja          projekat   protokola   za mrežnu komunikaciju, TCP (Transmission Control Protocol), objavljen 1974. godine, koji će predstavljati temelj svih nivoa komunikacije na Internetu – od najnižeg, vezanog za komunikacione        kanale,   do  najvišeg,   vezanog     za   komunikaciju  među  apikacijama  i korisnicima. U to vreme počinje da se koristi termin „Internet“ mada je zapravo reč o ARPANET mreži.

Godine      1983.   ARPANET       se  deli  na  vojni  i  civilni  sektor,  da  bi  1990.  godine ARPANET mreža bila ukinuta i zamenjena Internet mrežom.

Do  1990.   godine   ova   mreža   se   prepoznavala   po   elektronskoj   pošti   (e-mail)   kao osnovnom        servisu.   Tek    pojava    HTTP     protokola    (HyperText      Transfer    Protocol),razvijenog     u  CERN-u      (Centre   European      de  Rechearche      Nuclaire),   Ženeva,     1989.  godine, omogućuje postavljanje (i preuzimanje) proizvoljnih informacija na ovu mrežu. U početku  u  vlasnižtvu  države  (Amerike),  Internet  prelazi  u  ruke  velikog  broja  vlasnika pojedinih njenih segmenata, a korižćenje postaje javno i pristup (uz naknadu) slobodan.

Broj računara na mreži doživljava eksplozivan rast, da bi 1997. godine već bio preko 16 miliona.

Danas  je  pristup  Internetu  moguć  preko  davalaca  usluga  na  Internetu  (ISP  -Internet Services Providers), tzv. provajdera (npr. EUNET), bilo da se Internetu pristupa kao pojedinac ili preko institucije. U oba slučaja dobija se nalog na nekom od servera mreže priključene na Internet. Samu mrežu moguće je na Internet povezati direktno.

Kablirane  veze  sa  Interentom  danas  imaju  različite  oblike.  Tako,  pored  sporih telefonskih linija za koje je neophodno koristiti modeme, postoji više tipova veza velike brzine prenosa (tzv. „širokopojasnih“). Takve su:

–  Kablovske   veze  –  veze   kablovske   TV   mogu   se   korisiti   za   dodavanje   Internetusluge;

– Satelitske veze;

–  (A)DSL     –   „(Asymetric)     Digital   Subscriber     Line“  – „inteligentno“   korižćenje

-telefonske     veze   za   prenos    digitanih   signala   velikom    brzinom.    Ovi   signali  (podaci) prenose     se   istovremeno       sa   analognim   signalima       (govorom)      čime    se   realizuje neprekidno prisustvo na Internetu.

– ISDN (Integrated Services Digital Network ) – digitalne linije za prenos podataka.

Priključci  se  dobijaju  u  telefonskoj  kompaniji  (za  gradska  područja  isključivo).  Oko  tri puta   brži   pristup   nego   telefonskim   linijama,   koristi   se   u   poslovnom   domenu,  češće  u Evropi nego u SAD.

Značaj   Interneta   leži   pre   svega   u   činjenici   da   on   predstavlja   infrastrukturu informacionog družtva, oblika družtvenog uređenja 21. veka. Informaciono družtva, kao oblik  organizovanja  koji  omogućuje  brzo  kreiranje  informacija  i  pristup  informacijama, ostvaruje     se   kroz    podršku     elektronskoj     relizaciji  vitalnih  društvenih     segmenata: obrazovanja, zdravstva, poslovanja (trgovine, bankarstva) i upravljanja.